Konstruktivistička psihoterapija

„Konstruktivistička psihoterapija“ je sveobuhvatno ime za skup konstruktivističkih ideja u porodici terapija koja uključuje psihoterapiju ličnih konstrukata (Kelly, 1955); narativnu psihoterapiju (White & Epston, 1990, dijalošku terapiju (Hermans & Dimaggio, 2004) i psihoterapiju kohernetnosti (Ecker & Hulley, 2008). Ona je zasnovana na različitim konstruktivističkim i konstrukcionističkim nitima (razvojnoj, ličnoj, radikalnoj, socijalnoj itd.), a takođe se oslanja i na humanističku, feminističku i sistemsku perspektivu. Pored toga, konstruktivistički pristup psihoterapiji je srodan mnogim shvatanjima u postmoderni.

Konstruktivističko filozofija predstavlja odstupanje od ideja objektivne svarnosti zasnovane na svetu koji se izvesno može saznati. Umesto toga, ovaj pristup nudi gledište u kome imaginativni procesi u sadejstvu sa sistemom čula uobličavaju različita viđenja sveta zasnovana na šarolikim saznajnim mogućnostima ljudi. Ukoliko su ta viđenja, odnosno mentalni modeli sveta sazdani na njima – uspešna, mi ih doživljavamo kao spoljašnju stvarnost. Za razliku od objektivističkog pristupa, u kojem se ljudski um može uporediti sa zakasnelim posetiocem pozorišne predstave koji je u stanju samo da primeti i registruje sve ono što se dešava na unapred postavljenoj sceni, konstruktivistička terapija se bavi konstruktivističkim umom. To znači da ono što ljudima omogućava da se u životu snalaze nije precizan, ispravan opis „teritorije“ kakva ona zaista jeste, već skup mentalnih modela, „mapa“ koje su organizovane na osnovu fikcija koje ljudi kreiraju i koje su tu da usmeravaju i vode njihovu delatnost.

Saznavanje kao ishod procesas konstruisanja zato nije „razglednica iz stvarnosti“, već rezultat konstitutivnih saznajnih napora ljudi pomoću kojih se svet sazdaje i tumači, kao i nastojanja da se ta tumačenja revidiraju i ponovo uoblilče u slučaju da nisu dovoljno uspešna i održiva. Pomoć i facilitacija psiholoških procesa pomoću kojih se ovi napore mogu uspešno izvesti predstavlja cilj konstruktivističke psiohoterapije. Zato se jednostavno može reći da konstruktivistička psihoterapija nastoji da pomogne osobama da promene svoje viđenje sebe, sveta i sebe u svetu (za detaljniji prikaz vidi knjigu D.Stojnova Psihologja licnih konstrukata: uvod u teoriju i terapiju, Novi Sad: Psiholoplis, 2010).